Naposletku... Songtext
von Đorđe Balašević

Naposletku,
Ti si dobro znala ko sam ja
Otkud sad te suze, moja mila
Rekla si da se za točak
Bršljan ne hvata
Zalud izgužvana svila

To je tako
Ne pravi od tuge nauku
Mami svetlo na sledećem bregu
Okopniće moj otisak
Na tvom jastuku, još kako
Kao jezuška u snegu

Razbiću gitaru
Crn je mrak ispunjava
Odavno se svoje pesme bojim
Pomera u meni neke gene Dunava
Pa ja tečem i kad stojim


Ali opet, da l′ bi ikad
Bila moja ti
Da sam vojnik u armiji ljudi
Rekla si
Da baš ne umem novce brojati
I da je ništa sve što nudim

Naposletku, ti si navek
Znala da sam svirac
Brošić što se teško pribada
Da me može oduvati najblaži nemirac
Da ću u po' reči stati
Da se neću osvrtati, nikada

Ređaš po vitrini fini, porculanski svet
Al′ ja sam figurica bez žiga
Pazi, to je bajka
Što ti pada na pamet
Fali ti baš ovaj cigan
Ne, dušo

Tek u jesen otkriju se
Boje krošanja
Sve su slične u leto zeleno
Naposletku, ti si dobro znala
Ko sam ja
Čemu suze, lepa ženo


Draga moja, ti si navek znala
Da sam pajac
Moj je šešir šatra pomična
Usne, tice-rugalice
A u oku tajac
Da sam kaput sa dva lica
Da sam Gospo'n propalica obična

Naposletku, ti si navek znala
Da sam svirac
Da je nebo moja livada
Da me može oduvati
Najblaži nemirac
Da ću u po' reči stati
Da se neću osvrtati, nikada

Da ću u po′ reči stati
Da se neću osvrtati