Drvena pesma Songtext
von Đorđe Balašević

Snio sam noćas, nikad prežaljenu stvar
Mog drvenog konjića
Kanap i zvuk točkića, vrbice zvon
"Za mnom, verni Sančo moj
U pohodu na Nespokoj."

Snio sam još i svoju prvu tamburu
Kako k′o noćna dama
Iz južnog Amsterdama
Iz izloga mene klinca zavodi
Na smrtne grehe navodi

'Di je to drvo raslo
Od kog je tesana?
Da l′ se pod njime
Neko, nekada ljubio?

Otkud u njemu izvor
Svih mojih pesama?
Da l' je to znao
Onaj ko ga je dubio?


'Di je to drvo raslo
Vrh kojih bregova?
Da l′ nas je ista
Kia mlađane zalila?

Ko mu je grane kres′o
Mati ga njegova?
Čija je ruka lišća
S jeseni palila? Da znam

Snio sam onda krevet, sav u ćipkama
Obesnu igru vatre, sklopljene salukatre
Na uzglavlju ruža u intarziji
Pod kojom smo se mazili

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan
Novembar, izmaglica i kvartet dragih lica
Maleni čun nasred luke pokisle
Da me u večnost otisne

'Di je to drvo raslo
Spram kojih vetrova?
Da l′ je pod njime
Neko za nekim žalio?


Što ga je grom obiš'o
Mati ga Petrova?
Ko je u šake pljun′o
Pa ga strovalio

Jedina moja mila, sto si me budila
Bio sam tako blizu, naličja vremena
Taji se jedno drvo u mojim grudima
Gde li će nešto nići iz toga semena
Da znam