Dok gori nebo nad Novim Sadom Songtext
von Đorđe Balašević

Da se ne lažemo, nije to bio neki most
Od onih podignutih da bi se na njih gledalo
Ne, pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo
I pod njima prvi put poljubilo
Ali ponekad ga je ona prelazila svojim uobraženim kadetskim korakom
A mesečina se kao deverika lovila u mrežu njene kose
Po tome ću ga, eto, pamtiti

Rat je kao pijan svat prošao poljem
Šenlučio celu noć
Kaleći bes na ranom žitu
I tek niklom bostanu
Zašto, ne pitaj se, jer tako je bolje
I Bog je pristao na to
Ratovi prolaze, a ljudi, eto
Ipak ostanu

Za zlo sam teški laik, no, to je stara priča
Znaš već: "Bila jednom dva brata" i to
Kad sklopim taj mozaik ostane mi kamičak
I to smo izgleda mi


Ma, hitni papuče u vis, žalosna Panonska Vilo
Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem
I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem
Zaigraj bosa i prkosna
Dok iznad Novog Sada Đavo pali svoja kandila

Žad na reci tamni čim se sumrak zgusne
Dunav je pred zoru prek
Plaše te aveti što maglom brode teškim skelama
Ne, strah nije pravi ruž za tvoje usne
Reši ga se jednom zauvek
I veruj zvezdi koja zraku tvog života prelama

Nije to prva neman što preti dahom vatre, ne
Ali ljubav je vitez
Arhanđel s mačem, spreman da i tu alu satre
Da, i samo čeka tvoj znak

Ma, hitni papuče u vis, žalosna Panonska Vilo
Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem
I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem


Ma, hitni papuče u vis, žalosna Panonska Vilo
Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem
I lupni daire o bok, ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak tim svojim lucidnim sjajem
Zaigraj bosa i prkosna
Dok iznad Novog Sada Đavo pali svoja kandila