Branislava Songtext
von Đorđe Balašević

U prvi suton
Jesen je napala na kej
Park se šepurio u žutom
Ko stari ušminkani gej
Na uglu Glavne i Dunavske
U moj je prostor kročila
Titrava, poput sveće slavske
Senka sa njenim očima

A bila je cvetak
No, to je jučerašnja vest
Svi smo mi gospodari sveta, pa da
Tu negde s 26
Naš grad je bio njen lični atelje
Veliki film se snimao
Bila je jedna od tri želje
Koje sam ikad imao


Za druge je smišljala slatke kolekcije
Više ukrase u bojama nežnim i toplim
Za sebe žaketiće od nekih grubih štofova
I nisu vredele lekcije
Navukla se na pilule i Dženis Džoplin
I prve paketiće od onih propalih grofova
A priču je moju slušala skeptično
Za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetično
Male banalne strasti, ljubav, ljubomora, čežnja i bol i tom slično
Užas, patetično

U prvi suton
Odjednom je zahladilo
Davno sam načuo da je na žutom
I što da lažem, nije me iznenadilo
Do gala revije smo, eto, napokon stigli
Dame i gospodo, ofucana kolekcija za strašila
Na koncu priča vodi igli
E, lutko, super si model sašila

A ja sam pred život istupio naježen i razdrljen
Ko pred streljački vod u zoru
I strah me, nepromenjen, dok metak putuje
Al′ sa sudbom se natežem, onako zagrljen
Ko dve pijane lude na šoru
Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je
Hajde, pričaj mi malo o patetici
Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici
Pričaj mi malo o tome
Ili nemoj