Priča o V. Ladačkom Songtext
von Đorđe Balašević

Znate l′ priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je tek onomad čuo
Jednom devet dana nije
Izlazio iz birtije
Kažu da je bio čudna sorta

Otac mu je bio sitni paor
'Ranio je sedam gladnih usti
A mati mu je bila plava
Tiha, nežna, jektičava
Umrla je s trideset i nešto

Imali su par jutara zemlje
I malu kuću na kraju sokaka
Na astalu navek hleba
Taman tol′ko kol'ko treba
Al' je Vasa ′teo mnogo više


Želeo je konje vrane
Po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salaše
Želeo je njive plodne
Vinograde blagorodne
U karuce pregnute čilaše
Ali nije mog′o da ih ima

Voleo je lepu, al' sirotu
I uz′o bi je samo da je znao
Voleš jednom u životu
Sad bogatu il' sirotu
To ne bira pamet nego srce

I sve se nad′o da će ljubav proći
Zanavek je otiš'o iz sela
I nikad nije pis′o nikom
Venč'o se sa mirazdžikom
Jedinicom ćerkom nekog gazde

Dobio je one konje vrane
Po livadi razigrane
Sat sa zlatnim lancem i salaše
Dobio je njive plodne
Vinograde blagorodne
U karuce pregnute čilaše
Sve je im'o, ništa im′o nije


Propio se, nije prošlo mnogo
Dušu svoju Đavolu je prod′o
Znali su ga svi birtaši
Tražio je spas u čaši
Ali nije mog'o da ga nađe

Mlad je kažu bio i kad je umro
Sred birtije od srčane kapi
Klonula mu samo glava
K′o da, Bože prosti, spava
I još pamte šta je zadnje rek'o

Džaba bilo konja vranih
Po livadi razigranih
Džaba bilo sata i salaša
Džaba bilo njiva plodnih
Vinograda džaba blagorodnih
Džaba bilo karuca čilaša

Kada nisam s onom koju volem
Kada nisam s onom koju volem
Eh, kad nisam s onom koju volem!
Kada nisam s onom koju volem