Menuet Songtext
von Đorđe Balašević

U pet i petnaest je zvonio sat
Jednoga jutra na kraju leta
U šest i deset je kretao voz
S nekog perona na kraju sveta
Mene je ćekao taj voz

Kraj mojih nogu je spavao pas
Rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle".
Otvorih vrata, izađoh na trem
Na kom su cvetale bele muškatle
Pomislih, to je, možda, taj dom

Nije me ćula, mirno je snila
Svoje lepeze i sveče i ćipke
Snila je dane, mirne i nežne
K′o crno - bele klavirske tipke

A u životu, sama na svetu
U menuetu tražila spas


Siđoh pred kuću, na praznjavi put
K'o neki lopov, polako i tiho
Ja nisam bio taj vitez za nju
Mada mi govore da sam Don Quijote
Al′ to je sasvim druga stvar

Bila je zvezda, bila je pesma
Svaki dan druga, a većito ista
Snila je dobra stara vremena
I svog Chopina i Bacha i Liszta

Možda če sama, u grubom svetu
U menuetu naći svoj mir

Od tad je prošao vek ili dva
Javi se retko ponekom kartom
I ko zna gde je, ne želim da zna
Koliko ćeznem za dalekim martom
Kad sam je sreo prvi put

Bila je zvezda, bila je pesma
Svaki dan druga, a večito ista
Snila je dobra stara vremena
I svog Chopina i Bacha i Liszta.

A u životu, sama na svetu
U menuetu tražila spas


Još uvek lutam, gde je kraj puta?
Pamte me mnoge provincijske pruge
Kriju me mračne, jeftine krćme
Noći su, ponekad, puste i duge

Nestajem tada u nekom svom svetu
I menuetu, i menuetu