Anita Songtext
von Đorđe Balašević

Da l′ se bar ponekad seti? Plašim se da ne
Prosto ko u opereti sklopilo se sve
Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac
A kulise zavejani grad

Vodila me kud je htela, dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela i Lančani most
Zavejani Trg heroja gde poželeh da je moja
I da uvek bude kao tad


Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
Ljubila me nežno, ko nijedna pre
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag
Zavejanom ulicom Szentháromság
Plašila me slutnja neka, znao sam od pre
Sve izgleda izdaleka drukčije

Srce malo jače bije kad se setim nje
A Listove rapsodije bude stare sne
Eh, da mi znati gde je, da l' se seti kada veje
Il′ u inat drugog ljubi tad?

Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
Ljubila me nežno, ko nijedna pre
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag
Zavejanom ulicom Szentháromság
Plašila me slutnja neka, znao sam od pre
Sve izgleda izdaleka drukčije

Sve izgleda izdaleka drukčije
Sve izgleda izdaleka drukčije