Džigera Beat Songtext
von Edo Maajka

Nemoj se bojat care, ja sam samo drukciji
Nemam nista protiv tebe, mada ti se ucini
Znam da su te ucili da drukciji su tudjini
Svi koji su drukciji krivi su i ruzniji
Krivi su u okolini koja voli krivit
Koju nemos zadovoljiti ni same sa sobom mirit
Njih su vazda kaznjavali
I znaju sad samo kaznit

Krivi su im objasnjavali, nisu znali objasnit
Nemoj se bojat care toga sto si drukciji
Samo su lijeni da bi drukcije naucili
Zele biti drukciji al se ne smiju izdvajat
Bjesni su na sebe care grize se kad idu spavat
Garant, garant ce te mrzit
Ako ponasas se drukcije
Njegovi okovi su teski ali on to ne razumije
Ne vidi terete, sablone sto mu pritiscu genome
Onda vidi tebe sretnog a nema ni diplome


Puno informacija, al′ premalo RAM-a
Premalo RAM-a, premalo RAM-a
Dzabe objasnjavat kad je premalo RAM-a
Premalo RAM-a, premalo RAM-a

Sedam milijardi, sedam milijardi drukciji
Sedam milijardi, sedam, a jos nismo naucili
Tek sedam milijardi, sedam
A svi bi kontrolirat
Zemlja strpljivo ceka kad ce se asimilirat

Ozonske rupe ce nas jebat u dupe
Ozonske rupe u dupe

Drukciji ce uciti da, ucini da hoda po pucini
Dok ga sa palube Titanika gadja harpunima
Tudjini, udji im u oko
Videces da kriv si, gresnice
Dok onoj poroti sto svakom recju spaljuje vestice
Dok pije kafu, dok cita stampu
Cak i dok spava, mrmlja kako nekom jebe majku
Onom drugom, Krivom, nakaznom, sivom
Onom sto se nije merio tim njihovim lenjirom


Misljenje je otrov, od toga boli glava, kazu mnogo informacija, a premalo rama
I premalo srama da im bude u vidiku
Da time tvore RAM za jednu vrlo ruznu sliku
Savremeni pagani, ti na zrtveniku
Jos veruju u Boga koji sisa krv i limfu
Ne moze da ucita drugo jer mu RAM
To ne da, to je k'o da guras Laru Kroft u Pentium jedan

Sedam milijardi, sedam milijardi drukciji
Sedam milijardi, sedam, a jos nismo naucili
Tek sedam milijardi, sedam
A svi bi kontrolirat
Zemlja strpljivo ceka kad ce se asimilirat

Sam malo di je Frenki
Je l′ ovo oni krem de la krem
Nije, nego Kandzija, pa sad je eurokrem
Mozda sad sam seljak, mozda ovo treba mijenjat
'Ej Koolade brate 'ajmo bolje ispocetka
Od ovih sedam milijardi svi su u nekoj bandi svi se boje drugih, pola debeli, pola gladni
Ismisljotine su stvarnost ocito je
Prepuna je tajni

Ustvari sve je u glavi, inace kako bi znali
Ko su lijepo, ko gladni
Ko napada, ko se brani
Ko su lazni ko su pravi, ko glavni
Ko jadni, ko prvi, ko zadnji
Ko su na ovoj traci Srbi
Ko su Hrvati, ko su Bosanci
Stani

Sve je to meni ani, fani, fani, fani Kerum
Svi ko i ja seru, na sve smo stavili cijenu
II njih sedam vec ih svake sekunde stize
I brise tisuce vise
Nisu tu da misle vec da dijele patike frizure i misli iste
I da budem iskren, svi se boje sebe
Svi jednako vrijede al′ mi vrijedimo vise