Pravo kroz vetar Songtext
von Beogradski Sindikat

Sedim u kafiću i ljude posmatram sa strane
I vremena se sećam kad sam im′o dane tamne
Kada nisam znao gde ću, svuda pakao i sranje
Kad sam maštao o sreći, život merio na grame
Sa drugom se srećem, tako priča i polazi
Bučno kreću se vozovi
Ni jedan slučajni prolaznik

Na sve strane lažem zašto nema te u školi
I ne znam šta da kažem kada pitaju me tvoji
A kući da ne zove, profi, kao rek'o sve
Kao bolestan si gadno, da ti stalno nosim lekove
A sad mi brzo pričaj zašto zvao si me ovde
Ovo nam je štek za frku, mnogo gadan problem
Pokazuje mi ruku, znam, zato te i zovem
Jer ti verujem k′o drugu


Jer sam počeo da se bodem
Šta, ne verujem, u venu si se puk'o
Sjeb'o sam se skroz, tako krenuo i navuk′o
Šta, tako krenuo i navuk′o, jesam ja to dobro čuo
Pa ti si takve tuk'o, maltretirao i pljuv′o
Znam da jesam, znam sve ovo je greška
Veruj znam i naš dogovor, i tu granicu sam preš'o
Brate biće teško al′ sam s' tobom od početka

Za sve ima leka, idemo treninzi k′o nekad
Jer ovde stoji jedan i za pakao spreman
Čeka da krene uz tebe na bilo koju neman
Od tad prošle su godine
Al' brate isto mi nedostaješ
Jer ljude s' takvim srcem više ne upoznajem
Bezponosno se sećam dok gledam put neba zato
Ako bude frke gore, tu sam, zovi ako treba
(Tu sam, zovi ako treba)

Da li znaš, kako živim svaki dan
I još uvek nasmejan
Kroz ovo more problema
Ja plovim pravo kroz vetar

Da li znaš, kako živim svaki dan
I još uvek nasmejan
Kroz ovo more problema
Ja plovim pravo kroz vetar


Srećem ortaka iz kraja, on je na dopu godinama
Priča ostao je bez stana pa sad po hodnicima spava
Nekad je bio lik do jaja, mog′o si se zakleti u njega
A sad tu stoji krezav i bedan, zenke k′o da nema
A sećam se kad smo bili deca koliko smo se gadili svega
Dok smo gledali starije džankije kako propadaju od reda
Mogao sam tada glavu da dam da nas druga sudbina čeka
A sada kada ga pogledam, samo pomislim, kakva šteta

I savest me izjeda jer se tripujem da sam mogao
Da mu pomognem da se izvuče umesto što sam ruke digao
Da sam ga barem druknuo, pa tek onda da sam ustukuo
Barem njegovi da su saznali pre nego što se prvo puknuo
Sada bi i oni bili živi a on bi imao neku šansu
Da su ga poslali u Moskvu dok još nije bilo kasno
A ja sam samo gledao i ćutao i pustio ga da vene
Mislio sam shvatiće da će moći da se prene
Da neće dozvoliti da se sjebe
Da je to samo trenutna faza

Nisam znao šta je đavo, stvar od svakog jača
I sad na ivici plača nemoćno gledam drugara
Ova moja prokleta duša, jedna gnojava rana
I zato želim reći vama kojima je gudra do jaja
Da se ne zajebavate jer ćete sjebati i one koje volite
Da nećete moći da se vratite i ako tripujete da možete
Jer i oni što su propali su isto tako mislili
A sad su samo grobovi, gorki tripovi i sećanja
Ne na ono što su bili, već na ono što su postali

(Pravo kroz vetar)
(Pravo kroz vetar)

Da li znaš, kako živim svaki dan
I još uvek nasmejan
Kroz ovo more problema
Ja plovim pravo kroz vetar

Da li znaš, kako živim svaki dan
I još uvek nasmejan
Kroz ovo more problema
Ja plovim pravo kroz vetar

Da li znaš, kako živim svaki dan
I još uvek nasmejan
Kroz ovo more problema
Ja plovim pravo kroz vetar

Da li znaš, kako živim svaki dan
I još uvek nasmejan
Kroz ovo more problema
Ja plovim pravo kroz vetar

(Pravo kroz vetar)

(Pravo kroz vetar)

Da li znaš, kako živim svaki dan
I još uvek nasmejan
Kroz ovo more problema
Ja plovim pravo kroz vetar

Da li znaš, kako živim svaki dan
I još uvek nasmejan
Kroz ovo more problema
Ja plovim pravo kroz vetar